Značaj dobre kontrole dijabetesa

Dijabetes je bolest koja traje celog života i ako nije dobro kontrolisana ostavlja ozbiljne posledice u smislu narušenog zdravlja i kvaliteta života osobe koja od nje boluje. Stoga je veoma važno držati nivoe šećera u krvi u određenim granicama. U periodu pandemije Covid-a 19 to je još bitnije, jer dobro regulisan dijabetes nosi manji rizik od teških formi bolesti. Ukoliko i sami razmišljate o ovome, imate slične tegobe i želeli biste da konsultujete stručnjake – psiholozi, psihoterapeuti i lekari različitih specijalnosti svakodnevno su dostupni na platformi za besplatne zdravstvene konsultacije DokTok. Posetite www.doktok.rs, napravite svoj profil i zakažite konsultaciiju kod željenog stručnjaka.

Piše: dr Speranca Guculj, Subspecijalista endokrinologije

Šta podrazumeva dobra kontrola dijabetesa?

Dobra kontrola dijabetesa podrazumeva održavanje vrednosti šećera u krvi u granicama ciljnih vrednosti koje lekar odredi sa svojim pacijentom. Tri parametra su važna kada govorimo o dobroj glikemijskoj kontroli:

  • HbA1c ili glikozilirani hemoglobin koji je pokazatelj prosečnog nivoa glukoze u krvi i daje celokupnu sliku o tome koliki je prosečan nivo glukoze u krvi tokom perioda od oko 3 meseca pre merenja.
  • Šećer u krvi našte ili glikemije ujutru našte (na gladno) je jedna od važnih parametara za dijagnozu dijabetesa, ali i za procenu kontrole dijabetesa.
  • Postprandijalna glikemija se odnosi na nivo šećera u krvi 1-2 sata posle početka obroka.

Prema Nacionalnom vodiču dobre kliničke prakse za diabetes mellitus iz 2012. godine preporučene ciljne vrednosti za većinu pacijenata su: HbA1c ≤ 7%, šećer u krvi našte ≤ 7 mmol/L i šećer u krvi 2h nakon obroka ≤ 9 mmol/L. Takođe, jedan od važnih ciljeva je i izbegavanje pojave niskih vrednosti šećera u krvi odnosno vrednosti ≤ 3,9 mmol/L tj. hipoglikemija, kao i izbegavanje naglih skokova i padova šećera u krvi (varijabilnost glikemije).

Šta je cilj dobre glikemijske kontrole?

Krajnji cilj dobre glikemijske kontrole je prevencija komplikacija koje se javljaju kao posledica loše regulisanosti nivoa šećera u krvi, kao i povećanje kvaliteta života pacijenta. Komplikacije koje se javljaju podrazumevaju mikrovaskularne (retinopatija, neuropatija i nefropatija) i makrovaskularne komplikacije kao što je infarkt miokarda. Poznato je da se sa svakim smanjenjem HbA1c smanjuje i rizik od pojave komplikacija.

Prevencija i dobra kontrola dijabetesa se postiže ukoliko pacijent sprovodi sledeće mere:

1. Redovna kontrola glikemije i održavanje vrednosti u ciljnim opsezima (u dogovoru sa lekarom)

2. Pridržavanje higijensko-dijetetskom režimu koji čine:

a. Zdrava i izbalansirana ishrana

b. Redovna fizička aktivnost

3. Redovna primena propisanih lekova prema uputstvu lekara

4. Kod pacijenata koji imaju i pridružene kardiovaskularne bolesti, važno je i održavanje krvnog pritiska i lipidnog statusa (nivo holesterola i triglicerida) u granicama normale

Za dobru kontrolu je važna i samokontrola šećera u krvi. Kada je potrebno meriti nivo šećera u krvi?

U dogovoru sa lekarom najbolje je napraviti plan kada i koliko često treba proveravati šećer u krvi. Evo nekoliko saveta kada provera može da bude poželjna i zašto:

Kada se probudite, da vidite da li je nivo šećera u krvi pod kontrolom i tokom noći i sna

  • 2 sata nakon obroka, da biste znali kako hrana koju unosite utiče na nivo šećera u krvi
  • 15 minuta pre i nakon fizičke aktivnosti, da biste videli kako fizička aktivnost utiče na nivo šećera u krvi
  • Ukoliko sumnjate na pad šećera u krvi tokom noći, potrebno je izmeriti vrednost u periodu 02-04h i isključiti mogućnost noćne hipoglikemije, koja može biti opasna.

Važno je da se prate vrednosti šećera u krvi kako bi mogli da pratite šta dovodi do njihovog skoka ili pada. Izmerene vrednosti glikemije se unose u dnevnike samokontrole i dnevnik je potrebno poneti na svaku kontrolu kod lekara.

Koji su saveti za efikasno sprovođenje higijensko dijetetskog režima?

Praćenje i redukcija telesne mase su jako bitni za osobe sa dijabetesom koje su gojazne. Postoje jasni dokazi da konzistentno sniženje telesne mase utiče na dobru glikoregulaciju i sprečavanje komplikacija kod osoba sa tipom 1 i tipom 2 dijabetesa. Za mnoge gojazne osobe sa tipom 2 dijabetesa sniženje telesne mase za 5% dovodi do bolje glikemijske kontrole, krvnog pritiska i lipodnog statusa, i što je veći gubitak telesne mase bolji su rezultati.

Jedan od saveta kako dugoročno uticati na telesnu masu je ishrana prema kontroli kalorijskog unosa. Za većinu žena režim ishrane po principu unosa 1200-1500 kcal/dan, a za muškarce 1500-1800 kcal/dan može dugoročno dovesti do gubitka i održanja telesne mase.

Šta je neophodno da pacijenti pripreme prilikom posete svog lekara?

Važno je da pacijenti dođu pripremljeni da pored svoje terapije i doza koje trenutno primaju imaju i zabeležene vrednosti šećera u krvi o kojima smo govorili, glikemiju našte i postparndijalne glikemije, da naglase ukoliko su imali simptome hipoglikemija. Takođe bilo bi dobro da imaju poslednji rezultat vrednosti glikoziliranog hemoglobina, koji je pokazatelj prosečnog nivoa glukoze u krvi. Izvor: DokTok Portal

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Next Post

Šta znamo o zagađenju vazduha i kako ono utiče na astmu?

Wed Jan 12 , 2022
Šta mi uopšte znamo o zagadjenju? Svašta i ništa. Ukoliko i sami razmišljate o ovome i želeli biste da konsultujete stručnjake – psiholozi, psihoterapeuti i lekari različitih specijalnosti svakodnevno su dostupni na platformi za besplatne zdravstvene konsultacije DokTok. Posetite www.doktok.rs, napravite svoj profil i zakažite konsultaciiju kod željenog stručnjaka. Piše: […]