Zašto pumpice za brzo otklanjanje tegoba treba da postanu prošlost u lečenju astme?

Poslednjih  nekoliko godina je došlo do potpunog zaokreta u načinu lečenja astme. Ukoliko i sami slične tegobe i želeli biste da konsultujete stručnjake – pneumolozi i lekari različitih specijalnosti svakodnevno su dostupni na platformi za besplatne zdravstvene konsultacije DokTok. Posetite www.doktok.rs, napravite svoj profil i zakažite konsultaciju kod željenog stručnjaka. Podsećamo da su od sledeće srede, 22. decembara, svake srede dostupna besplatna online savetovališta sa pneumofiziolozima Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu.

Piše: Ivana Vračar, predsednica Udruženja pacijenata “Pobedimo astmu i alergije”

Do 2019. je bio opšte prihvaćen stav da je prvi korak u lečanju astme omogućavao da se bolest kontroliše samo pumpicom za brzo otklanjanje simptoma koja se koristi po potrebi (kod nas na tržištu najčešći ovakvi lekovi su Ventolin i Berodual – lekovi koji u sebi ne sadrže inhalacioni kortikosteroid nego samo supstancu za brzo i kratkotrajno otklanjanje tegoba). Mnoga istraživanja su pokazala da je takav pristup potpuno pogrešan, jer se na taj način samo na kratko smiruju simptomi, a ne suzbija se inflamacija, tj. zapaljenje disajnih puteva, koje se nalazi u osnovi ove bolesti. To dovodi do situacije da se simptomi iznova i iznova javljaju, vrlo često u sve težem obliku, što se završava bolničkim lečenjem, a nekad i smrću zbog predoziranja ovim lekovima i velike progresije bolesti.

Nove smernice postavljene 2019. od strane Global Initiative for Asthma (GINA) ističu značaj korišćenja lekova (pumpica) koje u sebi sadrže 2 komponente – inhalacioni kortekosteroid (koji leči zapaljenje disajnih puteva) i formoterol (supstancu za brzo otklanjanje tegoba). Time se upotreba pumpica koje isključivo služe za brzo otklanjanje tegoba (Ventolin i Berodual) potpuno marginalizuje i to sa dobrim razlogom.

Pumpice koje sadrže ove 2 komponente se koriste redovno ujutru i uveče, a mogu se koristiti i po potrebi još maksimalno 6 puta dnevno, ukoliko dođe do otežanog disanja. Time se potpuno gubi potreba za korišćenjem pumpica koje služe isključivo za brzo otklanjanje tegoba.

Globalna kampanja Asthma Zero insistira na „nultoj toleranciji za napade astme“.  Zašto je to važno? Treba imati u vidu da kada dođe do malo težeg napada astme, jedini način da se čoveku pomogne je korišćenje oralnih kortikosteroida (u vidu tableta ili injekcija). Oralni kortikosteroidi su veoma agresivna terapija i smeju se koristiti svega nekoliko dana jer imaju brojna neželjena dejstva na celokupan organizam. Ukoliko se napadi astme često ponavljaju i upotreba oralnih kortikosteroida postaje prečesta i stvara brojne probleme u organizmu, kao što je hipertenzija i povećan rizik od srčanog udara, povećan rizik od razvoja i napredovanja osteoporoze, problemi sa težinom, promenom raspoloženja i sl.

Danas postoji zaista veliki broj veoma dobre terapije, pre svega dvokomponentnih inhalera koji omogućavaju da se astma vrlo uspešno drži pod kontrolom i da težih, kao ni srednje teških napada uopšte nema.

Da ne bude zabune, veoma je važno praviti razliku između inhalacionog kortikosteroida i oralnog kortikosteroida.

Inhalacioni kortikosteroid je komponenta inhalera. Osnovna karakteristika inhalera je da sadrži veoma malu koncentraciju kortikosteroida koji deluje lokalno i direktno tamo gde treba. Tj. udahom dolazi direktno do disajnih puteva i otklanja zapaljenje u veoma kratkom roku, bez da dospeva do drugih organa. Neželjenih efekata praktično da i nema. Inhalerom je postignut savršen balans koji omogućava da se vrlo uspešno i jendostavno leči inflamacija kortikosteroidom bez ikakvih neželjenih efekata. Upravo ta činjenica, inhaler sa kortikosteroidnom komponentom čini savršenim terapijskim sredstvom za lečenje astme.

Sa druge strane, oralni kortikosteroid je tableta koja se pije, što znači da najpre dolazi do želuca, prolazeći kroz sve ostale organe digestivnog trakta, dospeva u krvotok i tek putem krvi stiže do disajnih puteva i leči zapaljenje. Putem krvi taj kortikosteroid dolazi i do svih ostalih organa u organizmu, gde čini samo štetu. I na ovaj način do disajnih puteva dolazi tek mala količina kortikosteroida, jer najveći deo leka ostaje „uz put“. Sama tableta sadrži veću količinu kortikosteroida jer mora da prođe put kroz ceo organizam da bi sasvim mala doza dospela tamo gde treba, tj. do disajnih puteva.

Da zaključimo – pumpice sa 2 komponente leka (prva je inhalatorni kortikosteroid, kojim se leči zapaljenje disajnih puteva i druga je supstanca za brzo i kratkotrajno otklanjanje simptoma) je jedina terapija koja će obezbediti držanje astme pod kontrolom što pacijentu omogućava sasvim normalan život bez ikakvih ograničenja. Izvor: Zašto pumpice za brzo otklanjanje tegoba treba da postanu prošlost u lečenju astme? (doktok.rs)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Next Post

Zašto se za lečenje astme prepisuju 2 različite "pumpice": U čemu je razlika i kada se koriste?

Wed Dec 22 , 2021
Postoji veliki broj različitih lekova za lečenje astme i većina njih je u obliku “pumpice”. Najčešći, najbezbedniji i najadekvatniji način primene leka je putem “pumpice” jer se na taj način lek aplikuje u malim dozama direktno na mesto gde je potrebno, a to su bronhije. Ukoliko i sami slične tegobe […]