Toplo vreme u NOVEMBRU – KAKO TO UTIČE NA NAŠE ZDRAVLJE?

Iako nas trenutno toplo vreme privlači da što više budemo napolju, jedan deo stanovništva se žali da im ovakvo vreme u ovo doba godine uopšte ne prija. Ukoliko i sami osećate slične tegobe, lekari različitih specijalnosti svakodnevno su vam dostupni na DokTok platformi za besplatne zdravstvene konsultacije. Registrujte se na www.doktok.rs, zakažite svoju konsultaciju i rešite nedoumice koje imate bez odlaska u zdravstvenu ustanovu.

Piše: dr Aleksandra Radosavljević, Lekar opšte medicine i specijalizant dermatovenerologije

Oscilacije temperature koje se dešavaju ne samo sezonski, već od jutra do mraka u jednom danu, ne pogoduju ni zdravim individuama, a najmanje hroničnim bolesnicima, poput osoba sa povišenim krvnim pritiskom, astmom, kao i psihijatrijskim bolesnicima.

Simptomi koji se mogu osetiti su malaksalost, tromost, razdražljivost, promene raspoloženja i neobjašnjiva pospanost. Često se pacijenti žale na glavobolje, promene vrednosti krvnog pritiska i otežano disanje, kome konkretno pogoduje promena vlažnosti vazduha.

Osim subjektivnog osećaja, postavlja se pitanje kako ovo toplo vreme utiče na glavnu temu u poslednjih godinu i po dana – viruse?

Virusi mogu preživeti samo u određenim temperaturnim intervalima, u zavisnosti od vrste virusa, opseg vrednosti može biti uži i širi. Zagrevanjem virusne suspenzije u određenom trajanju, postiže se temperatura na kojoj virus izgubi svoju infektivnosti, tj. mogućnost da zarazi osobu. Ova osobina virusa se koristi npr. u procesu pravljenja vakcina.

S druge strane, snižavanje temperature ne utiče štetno na viruse. Niže temperature se koriste u svrhe konzervisanja virusa, što je često potrebno u slučaju kada npr. treba potencijalno zaražen uzorak pacijenta da stigne do laboratorije – čuva se u što hladnijim uslovima.

Većina virusa na sobnoj temperaturi može preživeti samo nekoliko (2-3) dana. Virusima takođe ne prija jonizujuće ni UV zračenje, tako da to može biti još jedan faktor koji ide u prilog tome da toplo vreme smanjuje šansu za virusnu zarazu.

Kako da se sačuvamo?

Pre svega, hronični bolesnici treba da uzimaju svoju redovnu terapiju i da se ne boje ovih klimatskih promena. Ukoliko osete neku neočekivanu promenu svog stanja, treba da potraže lekarsku pomoć. Zdravi pojedinci treba da osluškuju svoj organizam i takođe posete lekara ukoliko osete nešto neobično – postoje akutna, trenutna stanja koja nisu dugotrajna, ali koja zahtevaju primenu terapije.

Potrebno je redovno vetriti prostorije u kojima se boravi, održavati ličnu higijenu, redovno vršiti higijenu ruku, uzimati citrusne napitke i suplemente cinka, vitamina C i vitamina D. Ovde posebno treba posvetiti pažnju količini koja se uzima, ne uzimati ništa na “svoju ruku” i voditi računa da se ne pretera.

Prekomeran unos neće dovesti do fatalnog ishoda, ali može biti toksičan po organizam, pa treba pratiti nivo vitamina D u krvi i nivo askorbinske kiseline (vitamina C) u urinu i posavetovati se sa lekarom.

Takođe treba voditi računa da, iako nas Sunce u ovo doba godine “ne peče”, štetni zraci stižu do naše kože, pa je pri svakom dnevnom boravku na otvorenom potrebno koristiti kreme sa zaštitinim faktorom (SPF).

Iako su vremenske prilike nešto na šta ne možemo uticati, treba iskoristiti ove tople zimske dane na najbolji mogući način koji nam prija, a ukoliko se pojave bilo kakve tegobe i razlozi za sumnju da sa našim zdravljem nešto nije u redu, javiti se lekaru u što kraćem vremenskom roku.

O DokTok lekaru:

Dr Radosavljević doktor je medicine i specijalizant dermatovenerologije.

Diplomirala na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u julu 2017.godine. Pripravnički staž obavljala u Domu zdravlja Zemun i KBC Zemun na odeljenjima interne medicine i hirurgije. U toku studija učestvovala na Globalnoj studentskoj konferenciji biomedicinskih nauka i Internacionalnom kongresu Evropskog udruženja kardiovaskularne i endovaskularne hirurgije kao član organizacionog tima. Radila kao demonstrator na katedri Histologije sa embiologijom i katedri Socijalne medicine. Finalista Case study show-a 2017 za kompaniju Roche u oblasti onkologije.

Radno iskustvo: Specijalna bolnica iz neurologije Affidea Beograd na poziciji doktor medicine/službenik za zaštitu podataka/menadžer kvaliteta. Trenutno zaposlena kao doktor medicine u Medigroup Derma Care Ada. Specijalistički staž obavlja na Klinici za dermatovenerolgiju Kliničkog centra Srbije. Član udruženja SESIAM.

Oblasti njenog profesionalnog interesovanja su dermatovenerologija, estetska medicina, radiologija, neurologija, menadžment u medicini.

Aktivni je član platforme DokTok, gde mu se svakodnevno možete obratiti sa vašim pitanjima i nedoumicama.

Izvor: DokTok Portal

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Next Post

Šta sa sobom nosi prevremeno rođenje i zašto su ove bebe drugačije?

Fri Dec 10 , 2021
Svake godine se u svetu prevremeno rodi oko 15 miliona beba, od toga 4500 u Srbiji. Neke od njih će biti zdrave i živeti kao i sva druga deca, dok će druge imati posledice sa kojima će se nositi celog života. Veruje se da u svetu svake godine oko 1 […]