Večita dilema: Organska ili prirodna kozmetika?

Kada čujemo reč „organsko“ i „prirodno“ uglavnom pomislimo da se radi o istoj stvari. U današnjem dobu, kada je najvažnije da stvari koje koristimo u bilo koje svrhe nisu veštačkog porekla i kada je podignuta svest o korišćenju sastojaka iz prirode, postavlja se jasno pitanje – da li je „organsko“ i „prirodno“ isto, a ako nije, šta je bolje za nas?

Za ove i slične nedoumice na platformi za besplatne zdravstvene konsultacije Doktok čekaju vas dermatolozi i stručnjaci različitih specijalnosti, sa kojima možete da porazgovarate i konsultujete se oko tegoba koje vas muče. Registrujte se na www.doktok.rs i zakažite svoj termin kod željenog stručnjaka.

Piše: ALEKSANDRA RADOSAVLJEVIĆ, Lekar opšte medicine i specijalizant dermatovenerologije

Može se upotrebiti vrlo jasna doktrina: organska kozmetika je uvek prirodna, ali prirodna kozmetika nije uvek organska. Naime, da bi prirodna kozmetika bila organska, neophodno je da ima minimum 70% organskih sastojaka.

Organska kozmetika su proizvodi napravljeni isključivo od sastojaka iz kontrolisanog organskog uzgoja, od biljnih sastojaka, sastojaka mineralnog porekla (npr. cink-oksid) i životinjskog porekla (npr. vosak, lanolin). U njenoj proizvodnji je strogo zabranjeno korišćenje GMO, nanotehnologije, veštačkog đubriva i pesticida, kao i sterilizacije zračenjem. Proizvod mora imati znak da je organskog porekla, a da bi ga dobio, mora proći predefinisan sistem kontrole i sertifikacije. Ukoliko ga nema, moguće je da je proizvod prirodnog porekla, ali onda nije organski (npr. lekovita bilja i ulja).

Prirodna kozmetika je sva ona kozmetika koju regulativa navodi kao prirodnu. Određeni minimum koji mora najčešće imati je 1% prirodnih sastojaka, dobijenih direktno iz biljaka i minerala, bez ili sa minimalnom obradom. Ne sme sadržati agresivne deterdžente, sulfate, kao ni sintetičke konzervanse i boje i ne sme se testirati na životinjama. Pri kupovini proizvoda naznačenih kao „prirodni“, treba voditi računa o sastavu na etiketi – proizvođači mogu zloupotrebiti izraz i proizvodi mogu sadržati i do 30% sastojaka sintetičkog porekla, kao što su mirisi, naftni derivati, sintetički konzervansi i silikoni. Sa druge strane, ne smeju sadržati sastojke poput parabena i formaldehida, etil-acetata i nitroceluloze, koji dokazano utiču na kancerogenezu.

Kao poseban entitet navodi se i medicinska kozmetika, kometika omiljena lekarima i posebno dermatolozima zbog svog dejstva. Jednostavno rečeno: medicinska kozmetika je iznad tzv. „obične“ kozmetike koja se može nabaviti u drogerijama, a ispod medicinskog leka prema dejstvu. Koristi se kao pomoćno ili jedino sredstvo u lečenju većine kožnih oboljenja (ekcema, akni, psorijaze itd.) i ima sastojke koji direktno utiču na poboljašnje stanja na koži.

Imajući sve ovo u vidu i razlike između organske i prirodne kozmetike, jasno je da organska kozmetika ima primat u odnosu na tako nazvanu, prirodnu. Zahvaljujući sastojcima dobijenim iz kontrolisanog uzgoja, izbegavaju se štetna dejstva arteficijalnih sastojaka. Međutim, treba istaći i nekoliko negativnih strana obe vrste kozmetike u odnosu na komercijalnu, lako dostupnu: viša cena – prirodni i organski proizvodi sadrže sastojke koji se teže proizvode i pakovani su u drugačiju ambalažu, pa je i cena samim tim veća; laka kvarljivost – s obzirom da nisu dozvoljena dodatna sredstva koja produžavaju životni vek preparata, organska i prirodna kozmetika se lakše kvare; alergijske reakcije – ukoliko znate da ste alergični na određene prirodne biljne i životninjske materije, potrebno je detaljno pročitati sastav da bi se neželjena reakcija prevenirala; koža se sporije navikava: sa organskom i prirodnom kozmetikom rezultati se postižu sporije, pa ukoliko ste fan brzih rezultata, ova kozmetika nije za vas.

BIOGRAFIJA LEKARA

Doktor medicine i specijalizant dermatovenerologije. 

Diplomirala na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u julu 2017.godine. Pripravnički staž obavljala u Domu zdravlja Zemun i KBC Zemun na odeljenjima interne medicine i hirurgije. U toku studija učestvovala na Globalnoj studentskoj konferenciji biomedicinskih nauka i Internacionalnom kongresu Evropskog udruženja kardiovaskularne i endovaskularne hirurgije kao član organizacionog tima. Radila kao demonstrator na katedri Histologije sa embiologijom i katedri Socijalne medicine. Finalista Case study show-a 2017 za kompaniju Roche u oblasti onkologije. 

Radno iskustvo: Specijalna bolnica iz neurologije Affidea Beograd na poziciji doktor medicine/službenik za zaštitu podataka/menadžer kvaliteta. Trenutno zaposlena kao doktor medicine u Medigroup Derma Care Ada. Specijalistički staž obavlja na Klinici za dermatovenerolgiju Kliničkog centra Srbije. Član udruženja SESIAM. 

Oblasti njenog profesionalnog interesovanja su dermatovenerologija, estetska medicina, radiologija, neurologija, menadžment u medicini.

Aktivni je član platforme Doktok, gde joj se svakodnevno možete obratiti sa vašim pitanjima i nedoumicama.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Next Post

Tretmani za lepo i oblikovano telo

Tue Jul 6 , 2021
Anticelulit tretmani pomažu da se rešimo problematične regije na telu kao što su (pored celulita): strije, opuštena koža, masne naslage itd. Uklanjanje strija (sa nogu, ruku, stomaka) u našem @lela_beauty salonu radimo aparatom za dijamantsku mikro dermoabraziju. Telo treba održavati  preko cele godine raznim masažama i limfnom drenažom. Međutim, skoro […]